Ko je sledeci?

Može li sve nas da zadesi sudbina Jozefa K.?

Mr Marko M. Đorđević

Može li sve nas da zadesi sudbina Jozefa K. iz čuvenog romana Franca Kafke "Proces", da nas preko noći proglase krivim bez stvarne krivice, da se jednog jutra umesto u svojoj sobi, probudimo iza rešetaka, da nam iz volšebnih razloga neko uskrati pravo da se sa slobode branimo i dokažemo nepostojanje krivice?

Kada sam pre otprilike osam meseci u drugom Dnevniku RTS-a ugledao Duleta, svog cimera iz studentskih dana i čoveka kome je samo par godina kasnije moj rođeni brat postao venčani kum, bio sam zatečen činjenicom, da tog istog čoveka optužuju za visokotehnološki kriminal i neovlašćeno organizovanje igara na sreću! Duleta?! Zažmurio sam i ponovo otvorio oči, ali nije bilo sumnje, to je bila njegova fotografija, a glas TV voditelja spektakularno je saopštavao nestvarne činjenice, koje poznajući godinama Duleta i njegovu porodicu, jednostavno nisam mogao da prihvatim. Naježio sam se!

Sve ono što je usledilo nakon toga, bezmalo je nalik noćnoj mori, vreme prolazi, Dule je u zatvoru, rodbina i prijatelji su zbunjeni i tužni, istražni postupak protiv njega i njegovog ortaka još uvek traje... Oj Srbijo, među šljivama, zar je došlo vreme da ti učene glave trunu po tamnicama, nevino optužene za dela koja nisu učinile, a kriminalci, tajkuni, lopovi i siledžije slobodno šetaju, medijski se promovišu, rukovodeći ponekad iz senke i samom državom i našim životima? Zar je došlo vreme da se vrlina proglašava porokom, a cveće korovom?

Ako su Dule i Đorđe učinili nešto protivzakonito, za to postoje zakonske kazne, ali ne možemo ih optuživati i za ono što nisu učinili, jer za to zatvorske kazne ne postoje, postoji samo sloboda. A njih dvojica činili su samo dobro, drugima i sebi, u državi koja već godinama kupuje karte u jednom pravcu intelektualnoj i akademskoj eliti. I njima je kupila, još devedesetih dok su studirali kartu u jednom pravcu, ali su oni kao jedni od malobrojnih odbili ponuđeno putovanje, odlučili su da ostanu ovde i oslanjajući se na svoje znanje i kreativnost, osmisle život u srcu Šumadije, svojoj deci, sebi i bližnjima.

I da izgovorimo glasno: Dule i Đorđe nisu organizovali nikakve igre na sreću, niti su se time ikad bavili, to je jasno ko dan. Dule i Đorđe jesu imali internet sajt sa sportskim sadržajem na kome su bili linkovi svetskih sajtova i firmi koje se time bave. Ako su njih dvojica, pak, proglašeni krivim da bi neko drugi nesmetano mogao da obavlja ono što su oni uspešno činili, onda je to priča za sebe. Onda smo svi mi samo pajaci u cirkuskoj predstavi koja se zove: Šta sve možeš u Srbiji kad već ništa ne možeš!

Mr Marko M. Đorđević