Ko je sledeci?

Ima li kraja?

Mislila sam da se neću više oglašavati do narednog suđenja, koje će brzo doći. Ipak, taj 1.12. je još uvek daleko, vreme kao da stoji. Mislila sam krenulo je, nešto se razrešava, ne može nazad, ne može gore. Nisam bila u pravu. Ponovo. Zašto? Zato što me sve više boli činjenica da smo niko i ništa u ovoj zemlji, i da našim životom ne možemo da upravljamo. Ja ne znam koja su moja prava i kako da ih ostvarim. Na primer, pravo na krov nad glavom, pravo na zaradu, pravo na egzistenciju...

Da ne budem nejasna, preći ću na razvoj događaja. Dakle, pre tri nedelje, pred kraj rada, u kancelariju mi je došao Neko iz Tužilaštva da mi uruči Naredbu o zabrani raspolaganja imovinom (svim pravima – otuđenjem i opterećenjem), tj. stanom od 49,5 m2, čiji sam ja suvlasnik, dok se ne zakaže ročište na kome će se odlučivati o privremenom oduzimanju imovine. Zakonski rok za zakazivanje tog ročišta je 5 dana od dana uručivanja pomenute Naredbe. U praksi ne ide baš toliko brzo, tako da još uvek ročište nije zakazano. Ali biće, uskoro. Za to će se termin već naći. Šta da kažem kako sam se osećala dok sam čitala, potpisivala primerak dopisa i primala k znanju da za neki dan mogu da se "privremeno" nađem na ulici, sa dvoje male dece, a po pravosnažnosti presude (ako bude nepovoljna, a šanse su ...) i trajno. Nisam znala, a nije mi ni logično da pre nego što ih proglase krivim mogu da im oduzmu imovinu, a da delo koje im se stavlja na teret nije dokazano. Ali to šta ja mislim nije ni važno. Nije važno ni gde ćemo da živimo dok se sve ovo ne završi. Važno je da preživimo. I nadamo se boljem.

Toga dana sam bila pod velikim stresom. Kao čovek primila sam veliki udarac. Ipak trudila sam se da se sa situacijom pomirim, da prihvatim razvoj događaja, jer to je jedino što mogu, i da guram dalje, da ne klonem. Tako je i bilo. Ali, to nije sve. Taman kad pomislim gore od ovog ne može, shvatim da i te kako može.

Novi šok sam doživela kada sam shvatila da ne mogu da podignem platu na bankomatu jednom, drugom, trećem... Odem do banke, tamo mi kažu da mi je blokiran račun. Tekući račun! Zašto, pitam. Od šaltera do šaltera, do direktorke, do saznanja da do daljnjeg ne mogu da podižem sredstva, oni samo postupaju po nalogu suda! Pri tom me niko nije obavestio, ni banka, ni sud. Kome da se obratim, da li je ovo normalno, ne znam... Znači sada treba da prihvatim i to da nemam platu, iako svakoga dana idem na posao. Treba da prihvatim – šta? Stvarno se trudim da razumem, ali teško mi ide. Još se borim sa poslednjim stresom, i pokušavam da iscedim još koju kap snage. Na poslu mi ljudi govore da to nije moguće, da majka sa maloletnom decom ne može da ostane bez sredstava za život... Ali Neko i Neki ne misle tako.

Ostaje mi da se pitam – da li je to sve? Šta novi dan donosi? Kako da zaštitim decu, i kako da se probudim iz ovog košmara? Predugo traje. Bez odgovora na svakodnevno pitanje – "Kada će tata da se vrati?".

Božidarka Jagličić
dipl. ekonomista
Dušanova supruga

Hvala na podršci

Vidim po komentarima da vlada mišljenje da je neko nekoga zaplašio, odvratio od podrške, komentarisanja... Iskreno, ne verujem u to. Jednostavno, od suđenja se ništa nije događalo, tako da nije imalo šta da se piše a samim tim i komentariše a što se podrške tiče - ona nikako ne izostaje. To se moglo videti i na suđenju, onoliko ljudi, onakvo interesovanje... Sramno je samo što nisu mogli da obezbede veću sudnicu kako bi svi zainteresovani mogli da prisustvuju jer suđenje je ipak javno. Ali šta ja da kažem kada ni sama nisam mogla da prisustvujem istom jer sam navedena kao svedok. Nema veze, izgleda, što sam se ja svog prava da svedočim odrekla još u istražnom postupku... takva je procedura, valjda... Jedino me iznenađuje to što se u našem sistemu procedure uopšte i poštuju!?

Do sada nisam zaista imala šta da kažem, Žarko je sve lepo preneo i hvala mu na tome. Nisam mogla da pišem ni o Đorđevom utisku sa suđenja, jer mi nisu dozvolili ni da ga vidim, sem u prolazu. Ono malo i što sam imala da kažem, progutala sam i zadržala u sebi. Kakav mislite da bi bio taj tekst o utisku supruge koja vidi svog muža sa lisicama na rukama, optuženog za nešto što nije uradio? Bolje što sam sve to ostavila nezabeleženo. Tek juče sam imala pravo na posetu i tek tada sam mogla da porazgovaram sa njim o svemu, doduše - o svemu čega smo uspeli da se dotaknemo za pola sata, uzimajući u obzir i činjenicu da sam juče i Vuka vodila u posetu - jasno je da nisam ni htela ni mogla da kradem Đorđu i Vuku dragocene sekunde. Samo sam ih gledala kako se igraju... Ukratko, on je jako zadovoljan ishodom prvog ročišta, jako je velika stvar što su tada ispitani i Dušan i on do kraja, i on kaže da je sudija bio jako korektan i da se trudio da zaista razume slučaj. I advokati su jako zadovoljni kako je sve proteklo. Kažem vam, sve je Žarko već ispričao, pa da se ne ponavlja sve još jednom. U svoje ime se više neću zahvaljivati, učinila sam to već ne znam koliko puta; ali Đorđe se zahvaljuje svima vama koji ste bili 25-og u Palati, jako se iznenadio brojem ljudi koji ih podržavaju u najtežim trenucima u životu i, iako to vama i nama deluje možda banalno, činjenica da na tebe neko samo i na trenutak pomisli znači neverovatno mnogo i spašava crnih misli i depresije, koje zatvorenike vrebaju sa svih strana.

Marija Đokić
Dipl. filolog
Supruga Đorđa Đokića

Suđenje – prvo ročište

Prenosimo sa DevProTalk foruma:

Poštovani,

Kako je suđenje bilo javno, možemo da prenosimo ono što se na njemu dešavalo, ali je veoma nezahvalno davati bilo kakve prognoze, pogotovo uzevši u kakvim uslovima živimo. Takođe bih skrenuo pažnju da se svako komentarisanje toka suđenja kao i sudskih odluka može protumačiti kao pritisak na Sud, pa bih zamolio za razumevanje u tom pogledu.

Ono što je bitno, i prvooptuženi i drugooptuženi su u svojim iskazima negirali postojanje oba krivična dela koja im se optužnim aktom stavljaju na teret, kao i postojanje krivice.
Nisu menjali iskaze koji su dali u istražnom postpupku, već su ih samo proširili i objasnili. Oba iskaza se podudaraju.

Osnovne tačke objašnjenja koje su davali odnosile su na način funkcionisanja афилиејт маркетинга, novčanih tokova, moneybookers i bankovnih računa. Podrobno objasnivši da su sve prijavili svim nadležnim organima - od popunjavanja formulara banke koji se odnose na sprečavanje pranja novca do prijavljivanja priliva kao honorara.

Obojica optuženih je u svojim iskazima istaklo da dok su u TV sali pritvorske jedinice pratili prenos derbija su primetili oglase inostranih kladionica na reklamnim panelima na stadionu. Takođe, u tom smislu, odbrana je dostavila Sudu dokaze o reklamiranju inostranih kladionica u domaćim mediijima, u prilog tvrdnji da niko nije znao niti mogao znati da je takvo oglašavanje protivpravno. Što se pomenute protivpravnosti tiče i sam sudija je istakao da protivpravnost postoji u obliku prekršaja i pročitao deo Zakona o organizovanju igara na sreću iz 2006. godine koji se na to odnosi.

Advokati odbrane su se postarali da u zapisnik uđe apsolutno svako objašnjenje koja su data u iskazima, tako da ni jedna rečenica nije ostala izostavljena.

Posle davanja iskaza, istaknuti su zahtevi za ukidanje pritvora i veštačenje.
Kao što znate, pritvor nije ukinut, iako su se advokati odbrane pozvali na nepostojanje osnova za zadržavanje u pritvoru u smislu zbog kojeg je pritvor do sada produžavan, odnosno da mogućeg ponavljanja dela. Osim toga što im je sva imovina blokirana (osim jednog računa za koji tužilac nije bio siguran, a branioci jesu bili sigurni) i što su svi svedoci ispitani, Tužilaštvo je zahtevalo produženje pritvora iz razloga onemogućavanja ponavljanja dela. Advokati odbrane su se pozvali na stav Vrhovnog suda Srbije, kao i evropsko pravo, po kojem je pritvor moguće produžavati po ovom osnovu samo ako je postojala prethodna pravnosnažna osuđujuća presuda za takvo delo.

Sudija je postavljao pitanja kako bi razjasnio šta se na kom sajtu prikazivalo i koji su bili tokovi novca. Konkretna pitanja su bila u vezi sa zaključenjem ugovora sa kladionicama, mogućnošću direktnog klađenja preko sajta, postojanja tiketa na sajtovima, kao i sadržaja sajtova uopšte, na kojim jezicima su bili i slično. Takođe je tražio da razjasne koliko i zbog čega su imali račune kod moneybookers-a i u bankama. Jedno od pitanja je bilo da li su mogli da utiču na visinu iznosa koji se isplaćuje, kao i da li su mogli da sortiraju uplate na različite račune. Takođe se interesovao za najveću pojedinačnu uplatu, i za celokupnu uplaćenu sumu.

Tužilac je postavio samo par pitanja u vezi sa otvaranjem računa na ime članova porodice, i tokova novca.

Sud je prihvatio predlog branilaca da u svojstvu veštaka sasluša dva profesora beogradskog Univerziteta.

Sledeći pretres (čitaj: suđenje) zakazano je za 1.12.2010. godine, na kojem bi trebalo da se pojave pozvani veštaci.

Žao mi je što nisam u mogućnosti da na detaljniji način prenesem događanja u sudnici, ali je to zato što pazim da svojim tekstom nikako ne dam povoda bilo kome da dodatno našteti optuženima.

Takođe bih vas sve zamolio da ništa ne radite povodom ovog slučaja bez konsultacija sa advokatima odbrane (bilo kakve izjave, konferencije, tumačenja, komentare i tome slično), naročito ako se uzme u obzir da neko može to da zloupotrebi.

Hvala vam na razumevanju i poverenju koje ste mi ukazali kada ste mi dopustili da zauzmem jedno od 4 dragocena mesta u sudnici.

S poštovanjem,
Žarko Ptiček

Suđenje

Konačno se dogodilo prvo suđenje Dušanu i Đorđu, posle 8 meseci pritvora. Kakvi su naši utisci? Hvala Bogu svi su se pojavili (sudija, porotnici, zapisničarka,...). Strepeli smo da li će biti održano. Laknulo nam je, jer nije tako retka pojava da se neko prehladi i tome sl.

Sudija je bio korektan, trudio se da razume celu priču, i deluje mi da je u tome i uspeo. Na mene je ostavio OK utisak. Dušan i Đorđe su se dobro držali. Dali su sve od sebe da svoju nevinost i dokažu.

Sledeće suđenje zakazano je za 1.12.2010., što je relativno skoro, obzirom na uobičajene razmake između ročišta. Tada će biti saslušani svedoci odbrane, ali i tužilaštva – zaposleni, predstavnik Uprave za igre na sreću, neko iz Državne lutrije, veštaci. Samo da se svi još i pojave...

Predstavnik tužilaštva je izvršavao svoju dužnost, ne pogledavši ni jednom u pravcu Dušana i Đorđa, ni publike. Valjda ga je bilo sramota. Postavio je nekoliko kraćih pitanja.

Saslušanje je trajalo oko dva sata. Nakon toga, advokat je predložio ukidanje pritvora uz jake argumente. Sve je ukazivalo na to da je i moguće da će do toga doći, da predstavnik tužilaštva nije izgovorio: "Protivim se." Te dve reči su jače od svega što su dva sata govorili Dušan i Đorđe.

Nakon toga dobili smo velikodušnih 5 minuta da se pozdravimo, i onda su im ponovo stavili lisice na ruke i vratili nazad u pritvor. U sudnici je bilo samo nekoliko mesta za publiku, tako da veliki broj prijatelja, rodbine, ljudi koji su došli da im pruže podršku, nije uspeo da prisustvuje njihovom saslušanju. Ipak Dušanu i Đorđu je veoma značilo prisustvo svih vas. Nadam se da će im dati snagu da se bore dalje saznanje da u ovoj muci nisu sami, da nisu zaboravljeni. Hvala svima vama koji ste bili uz njih! Idemo dalje!

Da li je affiliate marketing organizovanje igara na sreću?

Ponedeljak 25.10.2010. godine je značajan dan za Dušana i Đorđa, za naše porodice, ali i za budućnost internet poslovanja u zemlji Srbiji. Pred početak suđenja, bilo bi dobro da razjasnimo šta im se stavlja na teret, šta kaže optužnica. Dakle, okrivljeni su da su izvršili krivično delo Neovlašćeno organizovanje igara na sreću, i krivično delo Pranje novca, koje iz prethodnog dela proističe. Bilo je polemike po forumima da li ih terete za utaju poreza. Ne, već Pranje novca, koje predstavlja ulaganje novca stečenog krivičnim delom u legalne tokove (kupovina nekretnina, oročavanje,...).

Dušan i Đorđe su okrivljeni da su bez odobrenja nadležnog organa priređivali igre na sreću, tako što su omogućili zainteresovanim licima da izvrše on-line klađenje, tako što su na srpskom i engleskom jeziku oglašavali ponude stranih internet kladionica i omogućivali pristup tim kladionicama preko hiperlinkovanih banera, davali ponude najboljih kvota za utakmice i korisnike upućivali na kladionice koje su oglašavali kao kladionice sa najboljom ponudom, na osnovu čega su, posrednim putem, dobijali novčanu nadoknadu od tih kladionica u zavisnosti od broja realizovanih poseta, položenih depozita igrača i izgubljenih opklada.

U prevodu, bavili su se affiliate marketingom. Da li je affiliate marketing isto što i organizovanje igara na sreću?

Njihovi sajtovi su registrovani na američkom serveru. Nisu posedovali softver za prikupljanje niti je postojala opcija posredovanja u prikupljanju kladioničarskih uloga, već isključivo i samo linkovi ka domaćim i stranim kladionicama. Bavili su se pružanjem marketinških usluga svetski poznatim kladionicama, koje se reklamiraju na brojnim domaćim medijima, sportskim utakmicama,..., vidimo ih na svakom koraku.

Mediji su Dušana i Đorđa osudili onog dana kada su uhapšeni, a da prstom nisu mrdnuli da se bar malo o slučaju informišu. Ni zrno radoznalosti ni sumnje u zvanično saopštenje, koje je puno neistina. Ko će se u ovoj zemlji u takvoj atmosferi boriti za istinu, za prava građana... Nije teško biti prepisivač. Teško je izdići se, teško je misliti svojom glavom. Meni kao građaninu ovog društva nije mnogo toga jasno, ne znam koja su moja prava, ne znam u čijim su rukama. Ali što bih ja to trebala i da znam? Ima ko brine o svima nama. Neko brine i o Dušanu i Đorđu. Da su na sigurnom, da treba da se uzme u obzir da su porodični, obrazovani, perspektivni ljudi, da nisu osuđivani, da nikakvu svesnu nameru nisu imali da prekrše bilo koji zakon. Pri hapšenju su sarađivali, ništa nisu prikrili, zaplenjeni su im računari, dokumentacija, automobili, sajtovi oboreni, promenjene pristupne šifre. Kod kuće im rastu deca koju vole više od svega. Kao odgovor na sve to, nije im dozvoljeno da se brane sa slobode "da ne bi ponovili delo"!

Posle svega što su prošli, i kad bi mogli, a nemaju kako, zar bi stvarno izlaskom na slobodu požurili da ponove delo? Ili bi uživali u zagrljaju svoje porodice i trudili se da svojoj deci nadoknade nenadoknadivo? Krivi su zato što njihova pamet i razvoj tehnologije idu ispred naših zakona. Da li će biti i osuđeni?

Božidarka Jagličić
dipl. ekonomista
Dušanova supruga

Ko je Đorđe Đokić?

Pionir u pravljenju sajtova u Srbiji. Pionir affiliate marketinga u Srbiji. Internet vizionar. Učesnik domaćih IT foruma sa uvek korisnim stručnim savetima i znanjem koje je nesebično delio sa drugima, učesnik domaćih IT konferencija. Preduzetnik sa vizijom. Ponosni Kragujevčanin. Porodičan čovek. Uspešan u svemu čega se dotakao.

Odmah posle završene Prve kragujevačke gimnazije i Prirodno-matematičkog fakulteta Đorđe je počeo da radi, danju u lokalnim programerskim firmama (Dokumenten Management, Virtual 7, WinTim d.o.o ...), a noću na svom internet biznisu. Kao internet vizionar bukvalno je “jurio” sportske klubove da im napravi web sajtove još daleke ‘98 godine, dok niko iz uprave tih klubova nije razumeo ni šta znači reč web sajt a ni Internet. Kada bi im posle višemesečnog ubeđivanja završio sajtove, išao je dalje i pravio internet prodavnicu za prodaju dresova fanovima lokalnog kluba koji su u inostranstvu...

Sa skromnom "kragujevačkom" platom, kupovao je mnogobrojne internet domene, desetine njih, i pokušavao da pokrene nešto. Među tim domenima našao se i freebetting.net domen koji je Đorđe pretvorio u internet portal sa ogromnom bazom raznoraznih sportskih događaja koje je danonoćno unosio i paralelno uporno radio na tome da se sajt bolje pozicionira na pretraživačima. I gle čuda? Nakon “krvavog” programerskog rada, sajt freebetting.net je bio prvi na Google pretraživaču kada se ukucaju reči: free betting. A tu poziciju je htelo hiljade vlasnika web sajtova širom planete, ali Đorđe je jednostavno bio prvi i najbolji o čemu mnogo godina kasnije svedoči i nagrada čitaoca najposećenijeg fudbalskog bloga na svetu iz 2009 godine! Sajt je ostao prvi sve do trenutka kada je oboren nakon hapšenja. Ko ga je oborio? Sigurno oni koji nisu ni prvi, a ni najbolji, niti će ikada to u životu biti.

Đorđe zajedno sa Dušanom osniva firmu LimesSoft. Evo samo nekih od sajtova koje je firma LimesSoft napravila:

• http://www.kursnalista.rs/
• www.sportske.net
• http://tvprogram.rs
• http://www.kkradnicki.rs/
• http://www.golovi.net
• http://www.tpmorava.rs/
• http://www.goalstube.com
• http://www.fkradnicki.com/
• http://www.degreesboard.com/
• ...

Druge sajtove ne možete da vidite jer su "uspešnom" akcijom odeljenja za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala oboreni, a Đorđe zajedno sa Dušanom uhapšen pre 8 meseci od strane SBPOK (pogledajte kako izgleda hapšenje SBPOK).

Toliko toga bi trebalo da se napiše o Đorđu i njegovom radu i idejama koje je tek nameravao da ostvari, međutim doći će i drugo poluvreme ove nepravedne i prljave utakmice. Mora! Srbija nema bolje ljude koji predstavljaju njenu budućnost!

Danijel Štulić
dipl. maš. inž.
prijatelj Đoleta i Jage

Bes ili nemoć?

Nadam se da će oba moja prijatelja sačuvati zdravlje, i fizičko i psihičko. Njihovi najbliži kažu da se dobro drže, ali uvek sam svestan da prava istina možda nije takva. Verovatno samo oni znaju pravo stanje stvari. Kako je to spavati bez jastuka u pretrpanom zatvoru, sa još 10-15 ljudi promenljivih naravi i karaktera. Kako izgleda videti dnevno svetlo na pola sata dnevno, videti svoje najbliže na pola sata u 15 dana? I sve to u krug u trajanju od 8 meseci.

Pitam se kakvo li im je društvo? Da li su sa njima u ćeliji direktori propalih firmi koji nisu plaćali radnike godinama? Da li su sa njima u ćeliji mafijaši koji su prali novac kupujući preko nameštenih tendera prethodno upropašćavane firme? Da li su sa njima u ćeliji korumpirani političari? Korumpirani profesori koje gledamo na You Tube kako uzimaju lovu za prolaz na ispitu? Narko bosovi, ubice, silovatelji? NE, srećom moji prijatelji nisu u takvom društvu, jer takvi u Srbiji NISU u zatvoru. Takvi se brane sa slobode, takvi dolaze na suđenja dvaput godišnje u BMW X6 džipovima i u društvu sa silikon pevaljkama, takvima zastarevaju procesi, takvima pre hapšenja neko kaže šta se sprema pa oni odu da naprasno "usavršavaju strani jezik", negde u Južnoj Americi ili majci Rusiji, ili junačkoj Crnoj Gori. Mojim prijateljima niko ništa nije rekao. Možda zato što oni nisu kriminalci? A možda zato što bi se obojica samo nasmejali na eventualno upozorenje da im se sprema hapšenje, jer im je savest bila i biće najmirnija.

Kako da im u pismu kažem da izdrže, kad nemam pojma kako to izgleda? Možda kao neka varijanta služenja vojnog roka, samo dosta žešća i grublja. Umesto toga napišem u pismu nešto zabavno, nešto o fudbalu, o zezanju koje nas čeka čim izađu, da otvorimo neko vino i proslavimo. Još davno sam im najavio poklon u vidu crveno-belih dresova fudbalskog kluba Sunderland iz Engleske, koji stoje već mesecima kod jednog poznanika Engleza, koji čeka priliku da poslovno svrati do Srbije i donese mi. Odužilo se to, zato što će me moja država orobiti od taksi, ako mi čovek to pošalje poštom. A na svakom dresu, reklama jedne svetski poznate kladionice, velika kao kuća. Jedva čekam da ih nosimo u šetnji gradom.

Po tabloidima saznajemo kako su huligani iz Đenove zapravo pravi mali anđelčići sa oreolima oko glave, sudeći po izjavama njihovih dragih roditelja i komšija. Koji novinar je došao kod roditelja mojih prijatelja? Kom mediju je palo na pamet da posle osam meseci proveri šta se dešava sa ovim "slučajem"? Samo da upita za zdravlje, da vidi kako su oni? A utrkivali su se u vestima kad su momci uhapšeni, sa sve fotografijama kao kod zemunskog klana i bombastičnim naslovima kao da su momci opljačkali nekoga...

Sve što se dešava vam govori "koliko je sati" i koliko je krupna riba koja ovo muti. Od načina njihovog hapšenja, saopštenja MUP-a nakon toga, medijske hajke prvih dana, ovolikog držanja u pritvoru (prvo zbog mogućeg "uticaja na svedoke", pa mogućeg "ponavljanja krivičnog dela", pa poništavanog veštačenja računara), sve do dizanja optužnice pola sata pre isteka pritvora. A tek sadržaj optužnice, Bože me sačuvaj od gluposti onoga što piše tamo. Kakvo nam je sudstvo, i uopšte državni organi, svi dobro znamo. Kakva nam je medijska scena i novinari, isto tako znamo. U borbi protiv vetrenjača, može se nešto uraditi samo medijskim pritiskom, kroz ovaj blog ili neku "vezu" u nekom štampanom ili TV mediju (hvala Saletu iz Pressa i onome ko je došao do njega).

Bio sam jako besan kad se njihovo hapšenje desilo, krajem februara. Osnovao sam odmah Facebook grupu, ali sam dobio kritike da sam počeo da je uređujem previše ekstremno, da to treba unormaliti. U pravu su ljudi koji su mi skrenuli pažnju na to. Međutim, isti problem imam i dalje, moj bes na ovaj naš društveni sistem se samo povećao, pa sam imao problem da napišem nešto "normalno" i na ovom blogu, i u pismu momcima.

Ali, da ponovim, najvažnije je zdravlje Jage i Đoce, da oni budu jaki, pre svega u glavi, i da se tako sačuvaju. Samo tako će biti pobednici, i lakše će izdržati ako vide podršku 25. oktobra u Palati pravde, u sudnici br.7, ili ispred nje.

PS: Svesno se prijavljujem ultra-visoko-tehnološkom "odeLenju" MUP-a i Upravi za igre na sreću da me uhapse čim obučem pomenuti dres Sunderlanda, jer je na njemu reklama strane kladionice, a dres ću nositi na teritoriji Republike Srbije. M'rš!

Oliver Petrović,
dipl. maš inž.
prijatelj Jage i Đoce

Dođite 25. oktobra u Palatu pravde u 13h (prvi sprat, sudnica br. 7)

Vaši komentari na blogu, pozivi telefonom i sve što ste učinili u ličnim kontaktima sa nama vratilo nam je nadu u pravdu. Ali ipak, kako se približava 25. oktobar, sve više nas obuzima strepnja da "Boginja Pravde neće skinuti povez". Bilo bi nam lakše da tada ne budemo sami. Ako bi ste "napunili" sudnicu i sudske holove bilo bi to od višestrukog značaja. Dušan i Đorđe bi se ohrabrili i uverljivije govorili istinu pred sudom. Vratili bi im veru u pravdu! Osam meseci nisu imali kontakt sa spoljašnjim svetom. Nisu videli grad, ni bukvalno, svetlost dana. I iz takve "tame" treba da se brane. Vaše prisustvo će im biti velika podrška. Hvala!

Boginja Pravde

U zlom i smutljivom svetu najgora je čovekova vera u pravdu. Pa ako pravda negde zaista i postoji, ona nije u sudnicama i ćelijama, ona nije u zakonima i kodeksima. Ona je u glavama lakovernih i džepovima moćnih. Tako je otkad je veka i sveta. Kako da kažem Duletu i Đorđu da pravda postoji? Znam da mi neće verovati. Znam da mi neće verovati jer njihove obične reči, njihova dečačka naivnost ne mogu da dokažu nevinost. Ne znaju oni te krupne reči koje će podići tas na terazijama Boginje Pravde. A kad bi boginja ipak skinula povez sa očiju videla bi dve nevine i čiste duše i prstom bi zaista dodala taj kamičak koji će pretegnuti u korist istine i pravde. Žena je, mislim, ima duše i mogla bi zaplakati zbog zlog udesa njihovog. A ako njihova krivica i postoji, ona je pre u njihovoj naivnosti i lakovernosti, u nesnalažljivosti u ovom svetu zbrke, smutnje i nepravde. Ja nisam sudija da presuđujem, ja nisam advokat da branim, nisam ni izaslanik Svevišnjeg i Svevidnjeg, ali sam ljudski i roditeljski ubeđen da su Dule i Đorđe nevini i nepravedno optuženi i zasužnjeni.

Prof. Dr Milentije Đorđević

Molba

Ja sam Boris, Đole mi je jedan od najboljih drugara i ja njemu (valjda). Eto, živim njegovu tragediju na jedan drugi način već osam meseci, i kako on kaže u jednom pismu, ne vidim šta je to dobro u ovom zlu. Nema ga, mislim sve da će se ovo ludilo završiti jednom i da, pustiće ih, ali nikad ni jednu mrvicu dobrog neću videti kad nevin trune u zatvoru. To je ljudi za knjige, nije za život.

Znamo da nisu krivi, znaju to i oni, ali samo neka dođu kući da budu sa porodicom, sve ostalo nije bitno, a siguran sam da će Bog naplatiti sve njihove dugove. Uvek naplati...

Đoleta sam upoznao slučajno, navijamo za isti klub u Srbiji i jedan je od najboljih ljudi koje ja znam. Pomogao je mnogima, više se cimao za druge ljude nego oni sami, u svakom čoveku vidi ono pozitivno. I da, spreman je krvavo da radi i za sebe, a pogotovo za druge.

Veče pre nego što su ga uhapsili, pričali smo telefonom, neko ga je zvao u firmu, neka fantomska agencija, nije bio tu. „Čuvaj Maju i Vuka ako me uhapse“, rekao je iz zezanja. Sledeće jutro Đorđu Đokiću su upali u kuću u stilu holivudskih filmova, te prevejane kriminalce su odveli sa lisicama, naslikali ih u novinama, proglasili krivima i bacili ključ. Svako ko zna Đoleta i Jagu bi se smejao, da nisu zla vremena, na nečiju konstataciju da su oni kriminalci.

Ja ih zovem „dva debela Nemca“, dobroćudnije tipove nećete sresti. Jaga i ja smo se zezali da moramo da skupimo novac da kupimo Đoletu neki nov auto umesto razdrndanog „jugića“, kako bi ga oženili. Ne bih naravno da pljujem „jugo“, taj automobil je dobro išao, kad me je Đole vozio u bolnicu u trenucima dok mi se rađao srčani udar. Slava tom autu, a ovaj drugi su mu oduzeli, jer je, ne zaboravite Đorđe Đokić u nečijim očima, kriminalac.

To što nije uradio ništa loše, niti će neko ikada uspeti da dokaže čak i u ovoj državi da je affiliate marketing organizovanje kocke, očigledno nema veze. Moj brat Đole je u „prokletoj avliji“ i neko mu je, onako iz zezanja, uništio život. I njemu i Jagi, momcima koji nisu uradili ništa loše.

Evo, molim vas, uništili ste im posao, nikada se to više neće vratiti. Upropastili ste Đoletu da gleda kako raste Vuk (ne onaj iz šume, nego beba Vuk, što kaže moja ćerka Hana), razorili ste živote njegove i Jagine porodice. Žigosali ste ih za ceo život.

Pustite nevine ljude, Đole može da predaje matematiku u seoskoj školi, a Jaga će da propale državne firme vadi iz bule. Ili će da se pokupe u izbeglištvo iz svoje rođene zemlje. Nikome neće smetati, samo neka dođu kući.

Budite ljudi, zbog njihove dece, za njih dvojicu je ionako kasno.